Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći, od čega je 4,1 milijarda evra bila bespovratna pomoć. Struktura pomoći se menja, pa su je u početku manje činili takozvani meki krediti, odnosno krediti povoljniji od tržišnih, a više bespovratna pomoć, dok je u 2011. od 1,1 milijarde evra koju je Srbija dobila, 370 miliona evra bila bespovratna pomoć, a preko 600 miliona meki krediti.U narednih nekoliko godina će svakako bilateralni donatori biti tu u velikoj meri, ali nam na duže staze definitivno ostaje EU kao najznačajnija u smislu bespovratnih sredstava.
Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći, od čega je 4,1 milijarda evra bila bespovratna pomoć, rečeno je danas na seminaru o međunarodnoj razvojnoj pomoći u Srbiji.
Struktura pomoći se, kako je navedeno, menja, pa su je u početku manje činili takozvani meki krediti, odnosno krediti povoljniji od tržišnih, a više bespovratna pomoć, dok je u 2011. od 1,1 milijarde evra koju je Srbija dobila, 370 miliona evra bila bespovratna pomoć, a preko 600 miliona meki krediti.
Na pitanje da li se očekuje smanjenje razvojne pomoći zbog ekonomske krize u svetu, predstavnica Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić je rekla da nema pravila i da to zavisi od donatora, preneo je portal EurAktiv (www.euractiv.rs).
“U narednih nekoliko godina će svakako bilateralni donatori biti tu u velikoj meri, ali nam na duže staze definitivno ostaje EU kao najznačajnija u smislu bespovratnih sredstava”, kazala je Ilić.
Neki donatori, poput Švedske i Norveške, ne planiraju da smanje iznos pomoći u narednim godinama, dok će neki zbog krize smanjiti davanja, ocenila je ona i podsetila da su se neki donatori, poput Kanade, već povukli.